Ako vam se često čini kao da imate zbrku u glavi i ako vas te misli opterećuju i u tokom noći, vi ste hiperestetičar. Evo zbog čega neki ljudi previše razmišljaju i kako možemo da rešimo zbrku u glavi.
Da li se osećate opterećeno kada ne uspevate da zaustavite konstantan roj misli koji vas vodi u beskrajne asocijacije, a svaka nova ideja izaziva sledeće? Da li su vam čula prekomerno razvijena, te vam nijedan detalj ne promiče? Želeli biste da isključite um i patite zbog toga što se neretko osećate neshvaćeno i izopšteno iz društva, u kojem svi, osim vas, uspevaju da se prepuste i uživaju u trenutku? Ovom temom bavila se i psihološkinja Kristel Petikolen.
Mozak je kao mlin koji melje
Naš mozak je kao mlin koji se previše vrti, kao da melje žito. Dakle, primarna funkcija mozga je korisno mlevenje, i kada on ima dobro zrno za mlevenje, on je srećan. Zato ga uvek treba hraniti učenjem, projektima i izazovima koje treba prevazići. Pronalaženje novih načina da se osećate korisno, produktivno i zauzeto i da koristite svoje intelektualne kapacitete, ponovo daje mlinu dobro zrno. Mozak koji stalno melje, nažalost, melje i noću. Zato su noći za osobe koje previše razmišljaju, često nemirne, prošarane buđenjem i pune komplikovanih snova. Jer njihov mozak ne spava.
Šta je hiperestezija?
Osobe koje previše razmišljaju uglavnom su mentalno nadareni ljudi koji pamte mnoštvo detalja, pokušavaju da predvide i naslute šta je sledeće što ih čeka, postavljaju sebi hiljade pitanja... Ako ste se prepoznali u ovim redovima, prva karakteristika vašeg mozga je hiperestezija. To je naučni termin kojim se označava da imate svih pet čula razvijenih sa izuzetnom oštrinom. Krasi vas sjajna sposobnost da uočite fine detalje koji su neprimetni većini ljudi. Hiperestetičari su uvek preosetljivi na svetlost, zvuk, toplotu ili hladnoću, a posebno na veliku dozu podsticaja. Zato i ne čudi da kod ovih osoba odjednom neobjašnjivo sve pođe naopako. Važno je znati da što više prihvatate ko ste, to ćete bolje moći da se nosite s osetljivošću. Ključ za efikasno upravljanje emocijama i mislima, jeste poznavanje sebe. Kako budete napredovali, naučili da kanališete misli, više ćete razumeti sebe i postaćete sposobni da dočekate svoje emocionalne oluje.
Uredite i sredite misli
Dok razmišljamo, mi stvaramo misaone prečice, ali i ne znajući da to činimo. Naše razmišljanje je zapravo zbrkano. Leva hemsfera mozga podstiče kategorizaciju, obeležavanje i uređivanje elemenata po značaju, što memoriju čini malo lakšom za snalaženje. Desna hemisfera mozga stalno proizvodi ideje i pridaje jednak značaj svakom detalju. Ukratko, u glavi vlada zbrka. Niko nas nije naučio da svoje misli organizujemo tako da im damo koherentnost, preciznost i logiku. Dovođenje ideja u red omogućiće vam da bolje upoznate sebe, a samim tim da razumete i efikasno se krećete kroz svoje mišljenje. U ovome mogu pomoći mape uma.
Izrada mentalne mape
Za izradu mentalne mape potreban je jedan papir, bojice ili flomasteri. Naslovna reč treba da se pojavljuje u centru, a ključne ideje su organizovane i razgranate svuda okolo. Ali, samo bez suvišnih reči! Zapisivanje samo relevantnih reči štedi vreme za pisanje i čitanje i pomaže vam da ostanete fokusirani. Usvojite ih i biće vam jasnije u vašoj glavi. Čim se zbunite povodom neke teme, stavite je odmah na papir, analizirate je na ovaj način. Olakšavaju vođenje beležaka, razjašnjavanje, određivanje prioriteta i organizovanje ideja...
Kada uspete da svoje misli dovedete u red, obezbedite svom mozgu mentalnu hranu- stalno učenje novih činjenica i veština, potavljanje ovih izazova i zadataka, kreativnost (crtanje, pisanje, vajanje, kreiranje, kuvanje, ples...), fizička aktivnost koja podiže serotinin i dopamin.
Izvor: Sensa