VAŠA DUŠA JE PONELA SA SOBOM LEK ZA SVE VAŠE BOLESTI


Problemi su poput magle, tiho se i nečujno spuštaju, a mi ništa ne primećujemo, sve dok okolina vidi. No, kad magla sve prekrije, šok i zapanjenost nad tom tminom je za nas odmah ajme. Ali nije sve izgubljeno! Isceljujuća energija je i dalje tu, ona je prisutna i čeka da je upotrebimo, jednako kao što smo je bez problema ulagali u patnju. Princip slobodne volje je upravo u tome: šta ćemo učiniti s energijom koja nam je dostupna sada i ovde?

Energija je nevidljiva, ali je i te kako prisutna, ne možemo reći da ne znamo za nju, jer, eto živimo, postojimo. Ona je poput gline, možemo je oblikovati kako god želimo, no mi uporno radimo statue iskrivljenih lica od boli. Programi i sećanja uvek nameću takav model, to je praktično zadata slika, a urezala se vrlo duboko u naše nesvesno. Da bismo mogli koristiti dostupnu energiju potrebno je prvo osvestiti da postoji, njenu prisutnost u našoj odluci da ćemo da budemo odgovorni za nju.

Za isceljenje, društvo nam nalaže tableticu, a svest nam nalaže odgovornost. Problemi, podaci, sećanja, sva šaputanja o životu i nagovori o tome što je ispravno za nas, a što ne, deluju poput vrućine na jezero koje predstavlja naše biće. Isušuju ga, s vremenom ga pretvori u močvaru, život praktično jedva da i postoji, a energija je svedena na blato i mulj na dnu.

Ako ne osvežavamo svoju postojanost, ako ne stvaramo unutrašnju struju i ne pokrenemo svoj potencijal, odosmo! Nije to problem, odosmo mi svakako, ali to može biti i u letu, a može biti i u patnji. Treba biti oprezan sa preuzimanjem odgovornosti. Postoje opet programi o tome, i oni nam kažu da je odgovornost staviti kamion s prikolicom na leđa i hodati s tim okolo po svetu. Mi opet upadamo u traume "kako ću, zašto ću", jer je to zastrašujući teret. A on traži jednako tako golema energetska ulaganja.

Dakle, ništa od leka. Odgovornost je isceljujuća samo ako je najlakša na svetu. Odgovornost je svesnost da imam sve što mi je potrebno da bih se izlečio, a svet je beskrajno velika inspiracija. Odgovornost je otpuštanje tmurnih slika o patnji kao nužnosti i potrebi da bi nešto naučio.

Ako me zarobi neprijatelj i odvede u logor, možda možemo govoriti o iskustvu patnje kao lekcije. No, ako živim u lošem odnosu, i imam izbor delovanja, onda je lekcija drugačije prirode, ona je u odluci da iscelim vlastita sećanja u kolektivnoj patnji tog odnosa i u skladu sa tim delujem.

Dakle, koja je lekcija u našoj patnji? Odgovor na ovo pitanje se krije u količini prostora za manevar unutar kojeg mi možemo delovati i donositi bolje odluke. Odgovornost je u rečenici: "OK, ajde da vidimo šta mogu napraviti s energijom koju imam sad i ovde." Ona je u traganju isceljujućeg dela kojeg je duša ponela iz početka teksta.

Ako svakog dana, odmah po buđenju kažemo ovu rečenicu, to je dobar početak. Imamo zadatak, imamo misiju! Imamo priliku svojim delovanjem i namerom crtati osmehe na licima skulptura koje nam opisuju kakav bi život trebao da bude. To je skulptura u ogledalu, nije negde tamo, znate...

www.nenadljubic.com / www.atma.hr