Neke osobe nikad ne spoznaju sebe odnosno dušu, niti su svesne njenog postojanja. Tela su poput odela u dugom nizu u koje je večna duša oblikovala radi svog usavršavanja. Duša koja kroz svoje utelovljenje ne postigne samosvest i ne oslobodi se, ulazi u nove ili ponovljene procese na putu informisanja i uzdizanja.
Neretko se osoba susreće sa sobom tj. svojom dušom kroz bol i odnos prema vlastitom telu. U dalekoj prošlosti kineski lekari su znali da se “ljudski strah lepi za slezenu i da neuroze uništavaju jetru”.
U staroj Grčkoj pre uspostavljanja dijagnoze, lekari su zahtevali od bolesnika da prespava jednu noć u hramu Eskulapa i nakon toga im “ispriča što je sanjao”.
Drevni Havajci su smatrali da su “telesne greške” uslovljene sećanjima iz bolne prošlosti, koja su se zadržala u mislima, pa su se lečili oslobađanjem od energija tzv. bolnih misli i “grešaka” koje su izazivale telesnu neravnotežu i razne bolesti.
Sada je poznato da su težak dolazak na svet, pogrešne odgojne metode i ostale rane traume samo neki od događaja koji u životima ljudi imaju dugotrajne pogubne posledice.
Te posledice razvučene su od strahova, preko teskobe i osećaja pojedinaca da su stalno nesrećni, do besa, nasilja, nesposobnosti za ljubav, opsesivnog ponašanja i mnogobrojnih telesnih simptoma.
Na nivou analitike i razumevanja, logično je što se duša, suptilna životna energija i telo, iako nerazdvojivi, u svemu razlikuju. U eksperimentima se pokazalo se da se suptilno telo, koje povezuje dušu i fizičko telo, može “otvoriti” i da se njime može “upravljati”. U stvari, ljudska svest podseća na dečije lego kocke, kojima je moguće menjati mesta.
Moguće je ukloniti kocke (emocije, misli, pa i nagone) koje se pokažu kao nepotrebni i nepoželjni. Iz suptilnog tela se mogu brisati i cele mentalne predstave ukoliko su one uzrok nečemu što, prema mišljenju lečnika i isceljitelja, ne treba postojati. Na taj način isceljenje se postiže brisanjem faktora koji informacijskom energijom opterećuju organizam.
Mentalne predstave su sačinjene od informacijskih energija – emocija i misli. Najbolji primer su bolesti zavisnosti i hipohondrija (strah od bolesti), budući da nestaju uklanjanjem ili brisanjem informisane energije. Dakle, vezu između duše i tela čini postepeno, povremeno ili trenutno oblikovani mozaik emocija, misli i nagona. Uzrok se uvek traži u podsvesti.
Zanimljivo je da su tvrdnje o prevlasti psihosomatskih nad drugim bolestima stare više od 3 500 godina i sežu u vremena stare egipatske civilizacije (oko 1.500 godina p.n.e.). Pre lekara o uticaju psihe na telo govorili su i pisali mistici, magovi i zagovornici tzv. tajnih nauka. Pokazalo se da su bili u pravu, a naučnici iz oblasti medicine do istih saznanja stigli su polako, skeptično, bojažljivo, studiozno, postepeno i eksperimentima.
Na listi Franza G. Aleksandera (1891-1964) iz 1934. godine, jednog od osnivača psihosomatske medicine i psihoanalitičke kriminologije, nalazilo se samo sedam psihosomatskih bolesti. Reč je o astmi, hipertenziji, tireotoksikozi, čiru, ulceroznom kolitisu, reumatoidnom artritisu i neurodermatitisu. Sada je ta lista znatno duža.
Medicinski eksperti na početku 21. veka pretpostavljaju da psihosomatske (psihofiziološke) bolesti obuhvataju više od 70 posto, a po nekima i 90 posto svih ljudskih bolesti, posebno kod dece, počev od astme i pretilosti, do migrena i alergija.
Istraživač psihosomatike Stanly Levenstein i Thomas Statford smatraju da su sve bolesti povezane s dušom (suptilnim telom), osim onih koje su uslovljene biohemijskim napadom na telo i neposrednim energetskim uticajem (odgovarajućim vibracijama) životne energije koja protiče kroz ljudsko telo.
Prof. dr Svetozar Radišić / alternativainformacije.com
